Razgovaranje sa mladima o ratnom seksualnom nasilju u BiH

O ratu u bivšoj Jugoslaviji se ne uči u školama u regionu. Ako i budu dve strane u istorijskim udžbenicima, narativ je nacionalistički obojen i isključivo predstavlja stradanja „naših“, bez konteksta, bez odgovornosti. Ratno seksualno nasilje je posebno tabu tema, pa je mladima vrlo teško da saznaju ovakve informacije. Mnogo je važno da učimo, kako ne bismo bili/e podložni/e trovanju mržnjom i kako bismo gradili/e stabilnije temelje za budućnost, bazirane na miru.

Pre dolaska u Medicu, znala sam da u Srbiji deca i mladi nisu informisani o seksualnom nasilju u ratu u bivšoj Jugoslaviji. Iznenadilo me je kada sam od zaposlenih u organizaciji čula da je isti slučaj u Bosni i Hercegovini, na čijoj su teritoriji ovi zločini sistemski i masovno počinjavani.

Medica se bavi edukovanjem dece i mladih o ratnom seksualnom nasilju u Bosni i Hercegovini, kao i o porodičnom nasilju i pravima žena i dece. Sabiha Husić, direktorka organizacije se, tokom razgovora koji sam vodila sa njom pripremajući tekst o odnosu društva prema preživelim ženama, prisetila prvog puta kada su aktivistkinje Medice organizovale radionicu sa mladima na temu ratnog seksualnog nasilja u BiH.

Mladima su pušteni kratki videi žena koje dele svoje priče o preživljenom seksualnom nasilju u ratu. Bili su iznenađeni, jer su se tada prvi put susreli sa temom. Sabiha kaže da su patrijarhalni stereotipi bili posebno vidljivi kod mladih kada su saznali da su i muškarci preživeli seksualno nasilje u ratu. U neverici su se pitali kako je to moguće, gde im je snaga da se odbrane, i sl.

Važno je to što se pokazalo da je edukacija mladih na temu ratnog seksualnog nasilja, ali i generalno suočavanja sa prošlošću, dobro procenjena kao put ka pomirenju i postepenom stvaranju inkluzivnog društva. Mladi su bili zahvalni što im je neko pružio priliku da nauče o jednom od najtežih zločina ratne prošlosti našeg regiona i što im je poslata poruka da zajednica uviđa veliki značaj njihove uloge u kreiranju bolje budućnosti u kojoj ne postoji tolerancija za nasilje.

Pre prelaska na edukovanje o ratnom seksualnom nasilju, aktivistkinje Medice mlade postepeno uvode u temu. Kako bi razumeli posledice koje ostavlja trauma seksualnog nasilja u ratu, isprva rade vežbu koja će im pomoći da razlikuju traumu i stres, simptome, intenzitet i dugoročnost posledica.

Psihološka trauma ukazuje na psihološku ranu koja je nastala usled jednog ili više stresnih događaja jakog intenziteta, koji prelaze u traumatske događaje i tada ne funkcionišu uobičajene strategije suočavanja sa stresnim događajima. (Sabiha Husić, Priručnik za edukativne radionice u radu sa mladima o suočavanju sa prošlošću, Zenica, 2023.)

Kada se informišemo o ratnom seksualnom nasilju, važno je da dobijemo širi kontekst, kako bismo umeli adekvatno da pružimo podršku preživelim i svima koji su pogođeni ovim zločinom i kako bismo znali u kojim su nam sve sferama sistemskim i društvenim potrebne promene. Sa mladima se ustanovljava šta predstavlja traumu pre nego što se pređe na konkretne traumatske događaje iz ratnog perioda. Pored šire slike o zločinu ratnog seksualnog nasilja, razgovorom o traumi, aktivistkinje polako pripremaju mlade da će se u toku radionice susresti sa pričama koje su duboko potresne.

Pre projekcije kratkih videa na kojima žene pričaju o preživljenom seksualnom nasilju u ratu, edukatorke upozoravaju mlade da se radi o teškim iskustvima žena koje su pretrpele ratno seksualno nasilje, kao i druge oblike nasilja. Ohrabruju mlade da prate svoje reakcije i da slobodno odustanu od radionice, ukoliko osete da nisu u mogućnosti da nastave, da su preplavljeni; da izađu iz prostorije ukoliko im je potrebno. Edukatorke ih podsećaju da su tu da im pruže podršku i pokažu određene tehnike za samozbrinjavanje.

Nakon projekcije videa, mladi su podstaknuti na samorefleksiju pitanjima o tome kako se osećaju nakon pogledane priče i koje su im dominantne misli. Edukatorke ih podstiču na razgovor o svojim doživljajima priče, o tome šta su naučili iz životnog iskustva preživele i kako vide mogući aktivizam mladih u pogledu teme.

Pored usvojenog znanja o ratnom seksualnom nasilju 90tih godina u BiH, aktivistkinje odmah podstiču mlade da promišljaju o svojoj ulozi u kreiranju pozitivnih promena u društvu i time im šalju poruku da su njihovi glasovi i delovanje važni, da postoji zajednica koja želi da ih sasluša.

Prema sprovedenom istraživanju, mladi koji su prethodno imali neke informacije o seksualnom nasilju u ratu u bivšoj Jugoslaviji, mahom su ih usvojili preko televizije i interneta. (Sabiha Husić, Priručnik za edukativne radionice u radu sa mladima o suočavanju sa prošlošću, Zenica, 2023.) Tradicionalni mediji posebno, ali svakako i moderni mogu biti vrlo politički obojeni i nesenzibilisani za žensko iskustvo. Najveći korak u pružanju adekvatne edukacije mladima o ovoj temi bi bilo njeno implementiranje u formalnom obrazovanju. Međutim, s obzirom na to da regionalni konsenzus o ratnim dešavanjima u bivšoj Jugoslaviji neće biti skoro postignut, valja biti kreativan i tražiti alternativne načine za informisanjem mladih. Programi nevladinih organizacija su super, ali i povezivanje sa nastavnicima i nastavnicama koji bi mlade uputili na te programe.

Western Balkans Fund mi je pružio podršku u odlasku na praksu u „Medica“ Zenica.