sanchi stories

O ratu u bivšoj Jugoslaviji se ne uči u školama u regionu. Ako i budu dve strane u istorijskim udžbenicima, narativ je nacionalistički obojen i isključivo predstavlja stradanja „naših“, bez konteksta, bez odgovornosti. Ratno seksualno nasilje je posebno tabu tema, pa je mladima vrlo teško da saznaju ovakve informacije. Mnogo je važno da učimo, kako ne bismo bili/e podložni/e trovanju mržnjom i kako bismo gradili/e stabilnije temelje za budućnost, bazirane na miru. Pre dolaska u Medicu, znala sam da u Srbiji deca i mladi nisu informisani o seksualnom nasilju u ratu u bivšoj Jugoslaviji. Iznenadilo me je kada sam od zaposlenih u organizaciji čula da je isti slučaj u Bosni i Hercegovini, na čijoj su teritoriji ovi zločini sistemski i masovno počinjavani. Medica se bavi edukovanjem dece i mladih o ratnom seksualnom nasilju u Bosni i Hercegovini, kao i o porodičnom nasilju i pravima žena i dece. Sabiha Husić, direktorka organizacije se, tokom razgovora koji sam vodila sa njom pripremaju

Ove nedelje sam se na praksi u „Medica“ Zenica fokusirala na usvajanje znanja i veština o senzibilnom pristupanju edukacijama o ratnom seksualnom nasilju, ali i seksualnom nasilju uopšte, zbog osetljivosti teme, ali i mogućnosti da radionicama prisustvuju osobe koje su preživele neki vid seksualnog nasilja. Razgovarala sam sa Fatimom koja se u okviru „Medice“ bavi organizovanjem radionica za mlade na različite teme, uključujući seksualno nasilje u ratu, porodično nasilje, rodnu ravnopravnost, itd. Istakla je značaj podsticanja razgovora među mladima, kako bi kroz međusobnu interakciju dolazili do odgovora i učili jedni od drugih, ali i da je jako važno imati na umu da određene izjave mogu povrediti nekog od učesnika/ca ili dovesti do stanja privremene destabilizacije. Potrebno je da u svakom momentu pratimo interakciju mladih, kako bismo adekvatno odreagovali/e ako primetimo da neko od učesnika/ca iskazuje diskriminišuće i stigmatizujuće stavove prema osobama preživelim seksualno nasil

 „Medica“ Zenica je u saradnji sa drugim organizacijama iz regiona zimus organizovala konferenciju o posledicama ratnog seksualnog nasilja u bivšoj Jugoslaviji. Na događaju su nam psihološkinje detaljnije definisale traumu i govorile o transgeneracijskom prenosu traume seksualnog nasilja u ratu u Bosni i Hercegovini. Tokom ovomesečne prakse u Medici, dobila sam priliku da slušam i da se malo bliže posvetim učenju o traumi, i prenosu traume ratnog seksualnog nasilja na nove generacije. „Trauma je iskustvo dubokog i beskrajnog straha.“ (Teufika Ibrahimefendić, Sabiha Husić „Psihosocijalna podrška i pomoć preživjelim žrtvama i svjedocima“, Tuzla-Zenica, 2018.) U gore pomenutom priručniku koji sam koristila u toku pisanja ovog bloga, razgovor o traumi autorke počinju objašnjavanjem straha. Strah je zdrav kada se javlja u slučajevima stvarne pretnje po nas, našu bezbednost. Psihološki je mehanizam koji nam pomaže da se zaštitimo kada smo u opasnosti; da bežimo ili se borimo. Strah k

Između 20.000 i 50.000 žena, devojčica i muškaraca preživelo je seksualno nasilje u ratu 90tih godina u Bosni i Hercegovini. Ratno seksualno nasilje počinjavali su pripadnici vojske, policije i paravojnih jedinica svih zaraćenih strana, a žrtve i preživele/i su bile/i lokalne žene, devojčice i muškarci, takođe svih etničkih grupa. Ipak, u najvećem broju je ovaj vid nasilja počinjen nad Bošnjakinjama od strane bosanskih Srba. Seksualno nasilje je strana bosanskih Srba koristila kao oružje etničkog čišćenja u ratu. Kako bi proterali bošnjačke porodice sa teritorije istočne Bosne i postarali se da se ne vrate, počinjavali su masovna silovanja, često pred porodicom i u javnosti, često grupno, a bilo je slučajeva u kojima su prisiljavali članove porodice ili komšije da vrše ovaj vid nasilja nad svojim ženama, prijateljicama, majkama. Žene i devojčice su odvođene u logore koji su služili za seksualno porobljavanje i tamo su zlostavljane mesecima. Mnoge nisu puštane dok im trudnoća ne odm